Vidim da ljudi dolaze pozivnicama, pa da vidimo.
Koga još pozvati, a da znamo da je OK član…
Mrcina, bozoou, trnac, petarvu, Kosana, Dali, tpojka, Martacroata, Mario063, tempoit, valkyrie, bobo_1, liberty, GojaWM…
to su članovi koji su često bili online, pisali i čine se OK. Neke poznam i više, pa eto. Ne znam kako šaljete pozivnice, pa možda uključiti i ove članove.
Ja bih pozvao par korisnika koje imam u inboxu na drugom forumu, ali nemam link…
Nemam ni ja link, nego da dopišemo ljude kojima bi admin mogao slati pozive
Zaboravio sam koji mu je nick. Ima bradu i voli Tita. Steel ga je banao 
Bergam, ne znam ni jeli živ …
Ma je 
samo ga pozovite,
Sada bi svi trebali imati invite opciju. Samo nemojte javno u topice slati.
Jel imamo neki broj za dostići !? 
Jel to neko voli stranice Uršule Tolj? 
izgleda da je forum postao od danas javno dostupan?!
jest - malo netransparentno sta i kako se desava
Točno, mada Google trenutno zna za samo tri stranice, ali brzo će to… 
Koliko ja vidim, a dobro vidim; nema nikakvih pravila ni uvjeta pristupu. 
Rekao sam vam ja … i forum je živo “biće”, nije on niti samo software niti samo admin, živ je u tome što okuplja život u sebi, gdje se svaka ta njegova “stanica” bori za preživljavanje foruma, tako se zapravo forum (sa svojim tkivom) bori da preživi, kao i svaki drugi život u bilo kojem obliku što se bori da preživi.
Ovaj forum je čini se kao puž sa oštećenom kućicom, promjenio kućicu i ide dalje.
Pozdrav svima
@bozoou kako prođe za BF sa slagalicama? i jesi li se zajebao sa dorsima što si vremena ulagao u to. meni je taj tvoj posao sa slagalicama djelovao kao neč što ćeš još opasno razvijat pa možda eventualno i prodat za neku baš ozbiljnu cifru, pogotovo zbog zanimljivosti tvog a i konkretizovanja od proizvodnje do prodaje i marketinga sve je bilo odrađeno koliko se sjećam dobro i onda ode ti na dorse i ne spomenu slagalice dugo.
a i slagalice su biće a ne pleksiglas karton i anđeli. nije mi neki pančlajn i tanka duhovitost ali eto nek ostane
Nije mi ni malo žao što sam se dao u Doorse, oni su sad već u finoj fazi i uvelike mi olakšavaju rad, iako su još miljama daleko da budu i sami komercijalni proizvod. No pravio sam ih prvenstveno radi optimizacije svojih developing procesa, tako da me ne grize ako nikad niti neće biti komercijalni proizvod.
A puzzle, imam planova za njih, heh … samo se čeka da Bog da vremena, hehe. Zadnju slagalicu koju sam osmislio (ima već barem 3 godine) i dobra je čak, štoviše… ali nisam je još niti pustio van xd… čeka comeback koji sam osmislio na zanimljiv način, ali traži vremena kojeg nikako odvojiti za to … odnili me zanimljiviji projekti… bio sam valjda na 80% tog projekta da pustim tu slagalicu putem posebne aplikacije pravljene samo za objavu te slagalice i uletio mi jedan klijent sa hitnim i zanimljivim zahtjevom, tako da sam stopirao puštanje te slagalice i posvetio se tom novom projektu. Od tada me samo nosi u tom novom smjeru, nisam više čak niti jedan crni petak odradio posebne ponude za slagalice… iako je to bio izi money.
Prioriteti, prioriteti…heh, za uzeti novi dar treba katkad biti spreman odreći se proteklih… možemo se dovjeka grčevito držati za ono što imamo i ne osloboditi ruke za primiti sve ono što bi mogli.
Ovo je jako pametno rečeno a i ima istine!
Razmisljao sam o tome na način: Kada nebi čovjek imao ništa na svijetu, lutao okolo … lako bi lako prihvaćao bilo koju priliku koja se ponudi, i s obzirom da nema ništa - gotovo svaka prilika bi mu nudila neki rast.
Jednom kada nešto stekne, teže će dalje prihvaćati nove prilike bojeći se da ne izgubi to stečeno. Ispada da je to stečeno ujedno kočnica našeg daljnjeg napretka, ako ne znamo procjeniti koje to prilike dosta nude za rizik koje traže da se uloži.
A jedno ispitivanje je pokazalo da ljudi generalno loše procjenjuju taj rizik… svi se previše držimo “sigurnih luka”, ili ti ga "loše se kockamo” sa životom kada imamo opkladu sa povoljnim koeficijentom.
I tako pogledaš oko sebe, pozbrojiš ljude koji su se odvažili dati otkaz lošem poslu i pozbrojiš omjer onih koji su se odvažili - jesu li završili bolje ili gore prije te odluke. Ispadne da se baš kudikamo premalo “kockamo”.
Pa male su skroz šanse da taj posao koji “radiš” i koji ti se ne dopada najviše - da je najbolje što ti se nudi. Samo se treba odvažit uzet bolje.
Na kraju slikovito - hodamo ovim svemirom punih ruku, svugdne su prilike da nešto novo odlično poberemo, kada bi samo ispustili iz ruku nešto od onoga ishabanoga što nosimo.
